Došao je tiho i stao u govno.
Blože čuvaj Hrvatsku
Blog
utorak, siječanj 3, 2017

Poštovani gradonačelniče Baltazaru, pošto ti nije proša proračun i ima bit da nećeš još dugo bit gradonačelnik, nudim ti priliku da ostaneš upamćen ka jedan od najvećih gradonačelnika u povijesti Splita. Da budeš uz bok Bajamontiju, doturu Vici Mihaljeviću, Kerumu i Berošu. Evo u Zagreb se skijaju i haklaju laufe posrid sride grada. Nemaju sniga pa ga donose kamijonima sa sjevernog pola, navodno su platili Dida mrazu stodvajstipet miljuna eurosportova da im da snig od isprid kuće. Oćemo li dopustit da Zagreb bude luđi od Splita? Normalno da nećemo, odma uzvraćamo stostruko, jer nikad nije bilo niti će ikad bit da je neko misto na svitu luđe od Splita, a pogotovo to neće bit Zagreb. Prvo ćemo učinit skijaške skokove sa Marjana u luku. To će okupit oko sedmadeset i dva miljuna gledatelja po zapadnoj obali, po Rivi i tamo sve od kapetanije do trajektne luke. A ne triba nam umjetni snig, ako se može skijat po moru, može se i činit skijaške skokove. Trošak zero, pagare njente kaco, a para će bit ka govana. Ajde dobro, reć ćemo kapetanu od trajekta za Supetar da malo pripazi kad akoštaje (parkira brod) da mu ne skoči kojemu putniku na glavu Matjaž Debelak, poznati skijaški skakač koji je iša u penziju nema niti trideset godina. A odma sad za vikend, pošto zovu veliko zahlađenje, organizirat ćemo na Pjacu curling (to je ono kad bacaju neke pizdarije po ledu pa metu isprid toga da bolje ide). I napravit ćemo bob stazu na Vukovarskoj, odma ćemo poslat ekipe da proliju vodu iz sića i cisterni od Higijenskoga di će bit start, pa doli do Općine, di će bit cilj bob staze. Isto tako, na Pjacu neka ljudi iskriću siće (kante) vode i neka dođe ono vozilo za prat ulicu, pa da se sve to lipo smrzne, jer zovu veliki led i ciču zimu za vikend. Znači, te sve zimske sportove smo riješili bez skoro potrošit ništa, ako nema love za plaćat vodu, razbit ćemo kakvu cijev, boli nas kurac. Natuć ćemo se para da neće grad znat di će s njima, pa će se moć zaposlit u Banovinu još najmanje petnaest iljada ljudi i niko neće reć a. Nakon toga ćemo bikijadu iz Radošića priselit na Prokurative, neka se bore bikovi u srid sride grada, ako se usere koji bik od straja, odma ćemo s tim pognjojit palme na Rivu. A onda ćemo organizirat turnir u balotama isprid kazališta, napravit ćemo zjogove za balote od kazališta do Gospe od zdravlja. Ako balotaši kad ko štagod falije budu beštimat (šta imaju običaj) popizdit će popi u Gospe od zdravlja. Ali možeš bit miran, u vatikanskim ugovorima nigdi ne piše da se ne smiju igrat balote isprid crkve, tako da si isprid zakona i isprid Boga čist ka suza. Mogli bismo i na Peristil napravit turnir u sumu, pozvat ćemo najveće majstore iz Japana i nać ćemo par naših najdebljih ljudi ovde iz okolice. Peristil je puno dobro misto za turnir u sumu, jer ako učine kiša, onda se borbe mogu održavat u Svetoga Duje. Mogli smo i na Staro Hajdukovo učinit koridu. Zvat ćemo iz španjolske najveće meštre za mavanje crvenim krpama i najžešće one koje bodu bikove u guzicu. I obavezno ćemo tražit da nam pošalju najveće i najžešće bikove, ne neke krepaline, nego da mi svaki bik izgleda ka oni crni kombi šta se u njega vozi mrtvace. Ako se koji bik ozljedi, nema veze, skratit ćemo mu muke i odma ćemo ga okrenit na ražanj odma tu na parkingu i dilit ćemo ljudima pečene biketine mukte. Neka se narod veseli i najide. Onda bismo mogli organizirat utrku formule jedan po gradu. Ajde, nije ti problem zatvorit malo promet, zatvara si ga i za veće pizdarije, recimo kad je Splitska banka otvorila novi neboder neki dan. Šta kažeš da su nam ceste u slabom stanju? Pa još bolje, bit će više nesrića, razbijat će se formule ka velike, a ionako najviše svita gleda formule da vidi kako će se neko digod lipo razjebat, ako može i zapalit. A najvažnija stvar usrid sezone organizirat ćemo ono bižanje od bikova po centru grada ka u Pamplonu. I to ćemo učinit u srid sride sezone, po mogućnosti u dan kad dođe 250 kruzera i kad se iskraca oko sedam miljuna turisti s njih. Bikove puštamo da trču za ljudima u Getu di su najuže uličice i kale. Za po ure ubit će priko dva ipo, ako budemo imat sriće možda i četri miljuna turista. Ali jebe nam se, oni su već platili, a svaki leš valja identificirat, kupit za njega kapsil (kovčeg), pa će zaradit oni šta ih rade, frižideri od mrtvačnice, oni šta oblače mrtvace.... A da ne govorim da će za identifikaciju leša i za to otpravit doma radi ukopa doć pun kurac ožalošćene rodbine u Split, a to ti je još desetak miljuna noćenja. Živnit će od bižanja isprid bikova po centru grada cila privreda, be de pe će učas narast desetak posto, brat bratu, sestra sestri. Mogli smo organizirat i aero miting ka turističku atrakciju, pa neka skaču padobranci u Vestibul kroz onu bužu na vrhu. A ako bude vruće, možemo zvat i kanadera da malo zalije ljude, da ih rasfriška. A šta bi falilo da se i Alka malo trče po Marmontovoj? Ono kad završe sa normalnom Alkom u osmi misec u Sinju, neka se ne prisvlače, dok su još u alkarsku robu, neka dođu u Split, pa oko deset uri neka odtrču jednu Alku i po Marmontovoj. Pucat ćemo i topom s Marjana, nije problem. Eto tako bi mogli dat narodu bruha i igara, a još od te zajebancije štagod i zaradit. I nećemo dopustit da u Zagreb budu luđi od nas!

BlozecuvajHrvatsku @ 23:14 |Komentiraj | Komentari: 5 | Prikaži komentare
subota, veljača 13, 2016

Subota ujutro, dan uoči Valentinova, pravo je vrime za poć u šoping. On je jučer ima fibru 39, prinosili su ga iz prostorije u prostoriju i na njega su se grijali. Ona je šopingholičarka, već nekoliko dana nije bila u šopingu i odlučila je da je on ozdravija. Jer samo kreten može bit bolestan vikendom, triba se razbolit u ponediljak, a ne u petak. I tako je on doživija čudotvorno izlječenje, a valja poć i u šoping, jer neće se par stotina eura potrošit sami od sebe. On kašlje, a ona mudro zaključuje da mu kašalj zvuči puno bolje nego jučer. A di neće, kad je jučer cili dan i cilu noć vježba kašljat, pa je vježbom doveja kašalj do savršenstva, baš je naša oni pravi zvuk. Ona mu brižljivo priporuča da uzme nešto za kašalj, da ga ne uvati kad idu u šoping. On mudro zaključuje da već sam od sebe kašlje sasvim pristojno i da mu ne triba ništa za kašalj. Ali da bi mu isto dobro došlo nešto protiv kašlja. Ali šoping je šoping i šoping ne može odgodit ni spriječit niti da je kraj svita, jer čovik dok diše može i mora poć u šoping. Kad nema druge on se oblači, ona normalno zaključuje da ne može u toj odjevnoj kombinaciji ić niti kupit boce po kontejnerima, a kamoli s njom u šoping. Kaže mu da gaće od tute (hlaće od trenirke) i timberlenke ne bi obukli niti izbjeglice iz Sirije. Prisvlači se u nešto šta Šoping kraljica i bradati pederčina sa ženskim glasom iz istoimene emisje smatraju da je prihvatljivije i kad mu nema druge, kreću u šoping. U liftu u znak protesta, on se junački isprdi. Ona pravi gadljivu facu, kaže da joj se diže želudac i da će povratit i govori mu da je stoka. Njega boli kurac, prilađen je, začepljen mu je nos. Kroz smij, on mudro zaključuje da je Bog kad je stvara svit, mudro u svojoj providnosti napravija da prdac smrdi, kako bi u prdacima i gluvi mogli uživat. Jer kako bi inače gluvi znali da je neko prnija ako ne smrdi? Ili kako bi neko kad ispusti tihomira (malo t, da ne bi bilo kakve zabune i zlobnih uspoređivanja s najvećim sinovima mile nam Domovine), dakle prdac koji se ne čuje, kad ne bi smrdilo, niti čovik sam ne bi zna da je prnija. Zato triba prdac smrdit, da ne bi bilo zabuna i pizdarija, a i da oni hendikepirani, kojima nisu sva čula i osjetila ispravna mogu isto uživat u prđenju. Sili su u auto, i šopinghholičarka se nije mogla baš dobro ogledat u unutrašnjem retrovizoru, pa je logično odlučila malo pomaknit svoj sic unazad. Baš joj je u ovom trenutku priprdilo zatvorenih očiju se pogledat u ogledalo, da vidi kako izgleda kad spava. I kako je krenila rukom ispod sica, da napipa onaj kurac kojeg triba pritisnit i onda se guzicom odbit unazad za maknit sic, Bam desilo se sranje! Normalno, falila je rukon onaj kurac za micat sic i zagrabila je nešto... nešto od robe (tkanine). Potegne ona to i izvadi ređipet. E, e ređipet, ženski grudnjak, sisobran, grudobran. Čipkani model, crvene boje, sa onim žicama i košaricama da sise izgledaju veće. A sudeći po veličini, od toga ređipeta bi se bez problema dvi kape za regularno glavate ljude mogle sašit. Šta je ovo kurbaru, jedan dabili kurbaru, pička li ti materina, suptilno je ona pitala njega. On je vata zrak, svako opravdanje bilo je uzaludno, ona mu je isprid nosa mavala s korpus deliktisom. A, droljetina je obdarena, kipuća šestica.... pa koja kravetina u ovu može svoje vime stavljat. Izbacila je cepeline pa te smotala, je li majmune? On je promislija kako ga je i ona prije petanaestak godina smotala svojim kantama, pa šta sad pizdi, samo joj to normalno nije reka. Jednostavno od šoka i iznenađenja iz njega glas nije izlazija. A i šta može uopće čovik reć, kad mu žena u autu nađe ređipet, a samo on vozi to auto, jer šopingholičaraka uopće nema vozački. Ona je uredno popizdila, histerizirala, drala se i beštimala (psovala) i razne scene radila pedeset puta žešće nego to u zajebanciji mogu smsilit scenaristi Andrije i Andželke. I nije bilo druge, valjalo se vratit doma, jer jedan obični ređipet je uspija čak i ritualni šoping razjebat. Odlučili su se rastavit, jer sve ona može osim nevjeru oprostit. On ju je molija da oprosti iako on ništa nije učinija i da nema pojma odakle se taj ređipet stvorija ispod sica u autu. Ona niti čut, piturom (bojom farbom) je pravila crte po stanu ka da crta štrike po cesti, za odilit njenu od njegove zone u stanu. Isprva se tila s dicom priselit kod matere, ali je od toga brzo oduustala. Jer neće kurbar, jebem li mu mliko majčino, ovde, u njen stan, za koji još otplaćuje kredit, sisatu droljetinu dovest. Tako se cirkusalo i scene su se redale sve do ponoć, kad su on i dica pošli spavat. Kako je prošla ponoć, počelo je Valentinovo i onda je šopingholičarka svatila da umisto da dobije neki poklon i kitu cvića, ona je za Valentinovo izgubila muža. To je dostignuće na kojem bi joj mnoga žena pozavidila (prvo moja Žena naprimjer), ali nju je to dovelo do ludila. Odlučila je kad muž neće bit njen, da neće bit ničiji. Uzela je sataru, ušuljala se u sobu i s njom rascopala mužu glavu, a onda ga je raskomadala i vikala da mu pička materina izdajnička i kvislinška. Nakon toga otišla je u dičiju sobu i ubila je sina i ćer. Ali nježno, suptilno, majčinski, bez komadanja. Onda je uzela akvarij sa zlatnom ribicom i prolila sadržaj akvarija u wc školjku i potegla vodu. Nakon toga, šopingholičarka je odlučila dignit ruku na sebe i bacit se kroz prozor njihovog stana na petnaestom katu. Kad je skočila kroz prozor, dok je padala s visokog kata sitila se da je onaj ređipet kojeg je našla u autu vjerojatno onaj kojeg je kupila prošli put u šopingu pa joj se nije svidija. Ka i obično kad bi šopingholičarka kupila nešto šta joj se ne sviđa, to bi velikodušno darovala Karitasu. Prije dva tri dana je dupkom napunila kesu za Karitas i dok je on vozija tu kesu, nesritni ređipet je ispa i otkotrlja se ispod sica. Sutra će sve novine pisat o masakru na dan Svetoga Valentina, o supruzi koja je ubila muža i dicu i sama skočila u smrt. A samo vi ćete znat istinu, kako jedna najobičnija pizdarija može sve odvest u tri pičke materine i od proslave dana zaljubljenih učinit tragediju. Vama sritno Valentinovo, a Šopingholičarki i njenoj nesritnoj familji R.I. P. I tužni smajli s obišenin ustima.

BlozecuvajHrvatsku @ 18:44 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
subota, svibanj 16, 2015

Neki put i poć kupit spizu može bit avantura opasna po život. Zato su najveći stručnjaci i eksperti otkrili da ne triba u spizu ić često, ali kad odeš da valja pokupovat sve. Da bi čovik moga kupit sve triba poć u najveći dućan u selu, di se može sve kupit na jednome mistu. A di ćeš ić kupit spizu nego u Konzuma? U starog dobrog To-do-rich-a, jer obavljajući spizu u Konzuma čovik se osjeća ka Robin Hud. Kako se može osjećat čovik ka Robin Hud dok kupuje kurčevu spizu? Pa lipo, kupujući u Konzuma, otima se se siromašnima (meni), da bi se dalo bogatima (njemu). Zato, tu mejk long stori šort, otiša san najranije ujutro u spizu u Super Turbo Dizel Injekšn Dolby DTS, 5.1. HQ Konzuma, u kojemu ima kupit sve od igle do lokomotive. A budete li čitat dalje, vidit ćete kako je to bila dobra odluka, jer ko bi tu torturu ponavlja na više mista i po nekoliko puta? Ajde dobro je, nije velika gužva, na parkingu nema više od petsto auti, a čak ima i slobodnih kolica. A lipa su kolica, velika, moglo bii se u njima vozit kapsil do groblja. Vozim tako ta kolica po butigi, a valjda će mi vridit dozvola B kategorije za njih. A nije to zajebancija za vozit, jer su redovi između polica široki taman toliko da se mogu mimoić dva kolica, iako isto valja malo uvuć laktove da se ne potulja robu s polica. Vidi, stalak za suncobran je snižen trideset posto i ne košta niti sto eura. To se isplati, uzet ću ih dva-tri, nema veze šta neman suncobran i ne znam di ću s tim stalcima. Jeba te Bog, pet litara tekućine za brisače s kojon se pere staklo od auta samo 49.99, uzet ću i to, pa makar mi trajalo petnaest godina, neće se pokvarit, neću to pit. Prolazin (vozeći puna kolica normalno) kraj police s materijalima za pravit kolače i tamo sretnen jednog poznatog. Čitan cedulju i autoritativno uziman šećer u prahu, rumunjsku čokoladu za kuvanje (na akciji je, ko kupi osamdeset prašaka za pecivo dobije je besplatno, jer joj izlazi rok trajanja priksutra) i brojin praške za pecivo da ih bude osamdeset. Taj poznati me pita, da kako znan šta i koliko triban kupit. A ja mu odgovaran da mi je to lako znat kad ja doma kuvan i pravin kolače. To san mu reka samo zato da mogu ovde napisat, pa da mi Žena popizdi jer od mene nema većeg linčine i manje pomoći u kući. Lito samo šta nije počelo, pa su zato zimske gume za auto na posebnoj akciji: ko ih uzme četri, dobije petu mukte. Uzimam! A u pizdu materinu, koliko god su kolica velika, s ovih pet guma za auto san ih napunija, moram poć po još jedna kolica. Kako sad iman dva para kolica, kupija san još i pet katanaca i lance za gume za vozit se po snigu. S tim sam lipo veza jedna kolica za druga i sad ih vučem izad sebe po Konzumu ka lokomotiva. Dobro je, na frižideru kod mesara san čeka niti dvi ure, a obično toliko dugo čekan da je još živa beštija koju kupin u mesara kad počmem čekat. Još 5-6 sati u redu na frižideru za salamu i sir, pa možemo polako prema doma. Dok čekan red, kratim vrime slušajući pisme s radio Konzuma, koji svira tamo. Na radiju je Proliverova pisma Vjeruj u Ljubav. Najpederskija pisma naše diskografije svvih vremena, jer joj refren ide: daj mi svoj u ruku sad! Ajde i to sam iščeka i drajvam dva kolica vezana jedna za druga, a ko će sve to utrpat u auto? Ništa kupit ću i prikolicu za traktor pa ću je zakačit izad auta, za ono šta san nakupova šta mi sto posto neće stat u portapak. E sad još platit sva ta govna na blagajnu pa sam gotov. A ima dvista blagajni, ali jebiga, samo tri rade. Sad valja složit strategiju, di ću prije doć na red? Prva blagajnica mi djeluje kilavo, stanem li u taj red, neću do večeras. Na drugoj blagajni ima manje svita, ali su svi ka i ja, s po najmanje 2 kolica i po 10 000 artikala. E, zato iden na treću blagajnu, di ima više svita, ali zato su kupili manje robe, pa bi triba tu prije doć na red. Asti pizdu materinu, tu je nekoj babi odbilo karticu nakon šta joj je blagajnica tukla svu robu. Blagajnica je pita gospođo oćete platit kešom? Baba odgovara na pitanje protupitanjem: goospođo je li keš oni šareni papirići šta ih ljudi nose po novčanicima?? Ajmo mi u neki drugi red, ovde neću do Božića doć na red. Stanem u drugi red, u one blagajnice koja mi se više ne čini tako blesava. Lipo žena naplaćuje na blagajni, pita ljude imate li ka plus karticu, ma žena je ka Bog, skroz san je krivo procjenija. Nije prošlo niti uru vrimena, već je dvi mušterije rješila. Evo joj od odizad dolazi neki čovik koji izgleda ka da ga je poplava izbacila. Ona se diže od blagajne i ide s njim brojit plastične boce koje je on donija u dvi kesetine visoke po metar ipo. Neka ide u kurac on i ona i boce, iden ja u treći red. Taj ću treći red čekat i više se iz njega ne mičen, pa taman čeka tu do popodnevne smjene, možda će blagajnica iz popodnevne smjene bit brža od ove? Čekam tu u redu i sad je najedanput sve stalo. Blagajnica je uzela desetak papirantih vrećica s kovanicama u lipama unutra i onda prosipa sebi lipe u šaku, pa ih broji, pa punu šaku lipa baca u blagajnu, pa neki kurac piše. Jebale je lipe i kovanice! Doobro je izbrojila je to, nije ni ura vrimena prošla, idemo naprid, mičemo se! Sad joj se potrošila ona rola od karte na koju izlaze računi iz blagajne. Doša je meštar, relativno brzo, još isti dan, rastavija je blagajnu i montira joj novu rolu karte unutra. Nudim im rolu karte za guzicu (kupija san šteku karte za guzicu, mogu ljudima kad im je potriba ustupit jednu rolu) ako im može pomoć, ali da neće, da u blagajnu idu druge role, uže. Ožednija san od ovolikog čekanja, otvaran bocu s tekućinom za brisače i otpijem dobrih po litre odjedanput na guc. Samo da mi ne dođe rutat (podrignit) jer će iz mene garant izlazit mjehurići od sapunice. Ajde dobro, krenilo je opet, odradila je par ljudi i digla se blagajnica i ide ća. A taman ja iman doć na red. Da je njoj pauza, jebem ti mater tebi i pauzi, pa se onda još žale da radnici u gazda Tode imaju slaba prava, a imaju čak i pauzu, jebala ih pauza! I tako nevolja po nevolja, nekako san ipak doša na red i u sumrak se vratija doma. Usput sam zva 5-6 momaka sa student servisa da mi ta sva govna koja san nakupova pomognu donit iz auta doma. I kad san doša doma, šlag dolazi na kraju: pita me Žena da di sam se zadrža do ove ure? A eto, svi koji su ovo pročitali su mi svidoci da ja nisan ništa kriv.

BlozecuvajHrvatsku @ 13:05 |Komentiraj | Komentari: 10 | Prikaži komentare
subota, veljača 7, 2015

Zameja je snig Centimetropolu. Iako ga najvaljuju još od mrtvog dana, snig je kurbanjski ipak pa i iznenadija stanovnike Centimetropole. Ima ih samo miljun, a otprilike jednak broj pahuljica ih je zaskočija. Snig je kurbanjski, ka i Apači napa u zoru, kad svit još spava. Niti najstariji stanovnici Centimetropole i obronaka Sljemena ne pamte da je snig pa početkom drugog miseca. Pa još nekidan su prosipali umjetni snig da se može vozit Snježna kraljica na Sljemenu. Ovi medijski podizači straha i panike su kukali par dana da u petak se ne koriste auti po Centimetropoli. A nego šta će koristit? Volovske zaprege ili sanjke koje vuku sobovi? Di bi našli toliko sobova? Kako god bilo, bila pošast je iznenadnim napadom skroz naskroz spizdila sirote stanovnike Centimetropole, s čijim dubokim bolom iskreno svi suosjećamo. Jer kad netko u Centimetropoli se isprdi, red je da cila Hrvatska smrdi. Od ranog jutra Centimetropolom patrolira 270 ralica i 450000 Bandićevih komunalaca sa lopatama. Svu sol koja postoji na svitu su isprosipali po ulicama, kažu oko 45 miljuna tona. Bijeli pokrivač na cestama je viši od po metra. To je, naravno sol, nije snig. I kako to obično biva, šta stara narodna poslovica kaže, učini dobro-izidi govno! S tolikom količinom soli po prometnicama izazavali su prometni kaos, a s ralicama su na pločnicima i trotoarima napravili nanose visine do drugog kata. Tako da sad pozivaju stanovnike da očiste snig isprid svojih kuća i bace ga natrag na prometnice, kako bi oni mogli s ralicama vratit ga nazad, pa da stanovnici opet čiste isprid kuća i tako sve u krug, do prolića. Guštan ka prasac i pucan od smija. Znali su nas prije 3 godine zajebavat da šta ne čistimo snig i šta nam dvi ralice na cilu županiju ne raskrče prometnice. Evo, nije niti pomoglo šta su sve ralice iz ovog dijela Evrope u Centimetropoli. Izazvali su prometni kolaps u Lici, jer je samo jedna ralica priostala za državnu cestu A1 i cili Gorski Kotar i Liku. Da situacija bude gora, pojedini kvartovi Centimetrople ostali su bez centralnog grijanja. Situacija postaje dramatična, jadnim ljudima više nije plus 28 u stanovima, živa se spustila na dramatičnih plus 22! Mi koji nemamo centralno grijanje i 20 stupnjeva u kući nam je pristojna toplina, teško susprežemo suze, kakva je nenadinja Centimetropolu zadesila. Izvijestitelji dramatično donose potresne ispovijesti stanovnika Novog Zagreba, kojima je uskraćena elementarna higijenska potreba da se tuširaju po pola sata u toploj vodi, koja neće nestat. Sa šokom i nevjericom ganut brišem suze, jer mi s bojlerima od 80 litara znamo da nakon deset minuta tuširanja slijedi samo i isključivo ladna voda. Ako ih mi ne razumimo kako je to, onda ih niko niti ne može razumit. Evo direktorica jedne osnovne škole bez iti malo srama u kameru kaže da se protiv hladnoće bore tako da su zatvorili prozore i vrata dok im ne radi centralno grijanje. Pička ti materina tuko blesava, mi smo prozore zatvorili još oko mrtvog dana! Ajme, oprostite, glup sam i Dalmoš sam, šta dođe na isto. Gledali ste reklamu HEP-a di stara budala Dalmatinska ide vidit jesu sile pare na račun plaćen internetom. Da, mi svi ovde smo zaostali i retardirani (a ja najviše), tako da ne znam šta cili svit zna. A to je da toplina otapa snig. Dakle, da radi centralno grijanje i da mogu držat otvorene prozore, ugrijali bi ulice Centimetopole i otopili snig. Evo su ove sirote reporterke stavili na svako raskršće, da u snigu do pasa promrznute histeriziraju i izvješavaju plačnim glasom, ka da je bilo bombardiranje, a ne da je palo malo smrznute vode. Evo jedna naša Vlajna izvještava kako po Centimetropoli kolone vozila mile. Kad mile, onda je to Milimetropola. Dobro su je logopedi s televizije naučili govorit književno i ne gutat samoglasnike, ali odaju je prezime i izgovor slova č. Niko tako lipo, tvrdo i žestoko ne izgovara č ka naši Vlaji. A mala je za Oskara, histerizira ka da nije do prikjučer u zimskim noćima, po mećavi se borila s vukovima dok je išla pišat u poljski ve-ce isprid kuće u njenoj pripizdini. Ajde nevista reci in, prč'n t' Is'sa, su čizi se u tvom selu griju, prvo slovo Z? Z drvin, Bog te sasra! Evo vijesti javljaju da se teve ekipi Hatevea izgubija svaki trag, smrzli su se ka drugovi partizani na Igmanskom maršu. Šta je najgore, smrzli su se skupa s kamerama. A znate li vi koliko košta jedna kamera? Ovo je veliki gubitak za nacionalnu televizijsku kuću, ali ajde. Bar su uštedili na dnevnicama te-ve ekipe koja se smrzla. A zovu da će bit još sniga. Nisam neki ekspert, ali predlažem vojsci od miljun stanovnika Centimetropole da se ujedine u borbi protiv bile pošasti i elementarne nepogode. Neka izađu na ulice i svaki od njih neka uvati u svaku ruku po jednu pahuljicu, pa niti jedna neće past na pod. Samo neka paze, da se ne sapletu na hrpu soli visoku pola metra na cesti. I iz suosjećanja predlažem HEP-u da nama ovde isključi struju, kako bismo na pravi način mogli suosjećat s onima kojima je prnilo centralno grijanje. Ne potcijenujte snig, Seljačka buna je propala i Matija Gubec je iša u kurac radi sniga. Seljačka buna bila je u ovo doba godine, a Franjo Tahi i feudalci su imali kočije sa ralicama, a bidan Matija Gubec i seljaci nisu imali kurca tebe. I Tahi je samo čeka da Matija i seljaci zapnu u prometnom kolapsu i da se smrznu. Onda su ih onako smrznute potrpali u kočije ka spomenike i odnili u Centimetropolu i tamo su im jebali mater. Tako je propala seljačka buna. Da nam nigdar ne bu, da nam nekak ne bu! I tako, snig je tradicionalno, ka i svake godine u ova doba, iznenadija Centimetropolu, ali su mu se ipak razveselili oni najmlađi.


 

BlozecuvajHrvatsku @ 17:56 |Komentiraj | Komentari: 5 | Prikaži komentare
subota, siječanj 24, 2015

Zbog pandemije atipične upale pluća, obične upale pluća vulgaris i gripe, odlučija san dat par savjeta u nakani da očuvam na životu sva tri čitatelja ovih mojih sranja tu. Poznato je da se upala pluća dobije ka posljedica gripe, zato je jedna od najboljih mjera prevencije od upale pluća da se prethodno ne dobije gripu. Gripu (čiji se najjači udarni val tek očekuje) ka i svaku veliku zarazu valja nazvat po nekoj životinji. I to po onoj beštiji koja je navodno prenosi. Tako smo imali do sada zabilježene: kravlje ludilo, pileća prsa, svinjsku kugu, tičiju gripu i kokošje slijepilo. Kako ovu gripu prenose zaraženi pjegavi daždevnjaci, nazvat ćemo je daždevnjačka gripa. Najvažnija mjera sprečavanja širenja gripe je uklonit uzroke zaraze. Zato ćemo poć tražit davždenjake i zaražene daždevnjake ćemo označavat tako da ćemo u njih zabost čačkalicu s onim papirnatim suncobranom na vrhu, koju inače koristimo uz pršut i sir. Zaražene daždevnjake valja označit tako da dica kad se igraju na igralištu i u parku i sretnu daždevnjaka, da mogu znat je li zaražen ili nije. Ako nije daždevnjak zaražen, onda dici ne triba branit da ga stavljaju u usta, jer je poznato da dica sve živo i neživo stavljaju usta. Nadalje važno je prat ruke, ali u ovakvim osobitim slučajevima zaraze važno je i prat mudante (gaćice), jer ovakve zajebane gripe znaju ulazit u organizam i kroz analni otvor. Tija san reć šupak, ali san reka analni otvor samo da van se pofalin da znam i za taj izraz. Opće je poznato i da se gripa dobiva Božjom voljom, zato u prvenciji jako pomaže molitva. S molitvom valja bit uporan, zapravo dosadan, jer je smisao molitve da se s njom dopizdi Bogu. Moli se toliko često dok god Bog ne odluči da nećeš dobit gripu, samo da ga više prestaneš zazivat i molit se cili Božji dan. Osim toga molitva ne pogoduje virusima, jer virusi pomisle da je domaćinov organizam već zauzet, odnosno da je inficiran virusom vjerskog fanatizma, pa onda idu na nekog drugog. Važno je napomenut da antivirus programi Nod, Avast, Norton Antivirus i slične pizdarije su potpuno za kurac kad je gripa u pitanju. Cjepivo je ništa više učinkovito od antivirus programa, jer se cijepi protiv normalne gripe, a ne daždevnjačke. Dakle, vi šta ste se cjepili, za kurac ste se boli i bacili ste pare. Kako se očekuje nezapamćen broj zaraženih, slaba će bit korist i od doktora, jer će se oni prvi razbolit. Ne očekujete neke mjere Vlade, jer Vlada će tek reagirat kad se broj zaraženih u Hrvatskoj popne na 27 miljuna. Tek onda će se pristupit organiziranom zaprašivanju protiv gripe koje će se provodit poljoprivrednim avionima. Napunit će se avione svim živim cjepivom i onim protiv komaraca pa će se s tim zaprašivat. Kako od medicine ni Vlade neće bit pomoći valja da se ljudi sami organiziraju. Ako se unatoč svim mjerama opreza ipak dobije gripu, valja se liječit poznatim mjerama narodne medicine i pokušat ne dobit upalu pluća. Tipičnu ili atipičnu, navodno ne valja dobit nikakvu upalu pluća. Zato bolesniku triba obisit vijenac luka (češnjaka) oko vrata, umit ga blagoslovljenom vodom i ispod kušina (jastuka) stavit mu sliku Svetog Ante i Kolinde Grabar Kitarović. Nadalje, triba snižavat fibru (temperaturu) a to triba provodit tako da se bolesniku na glavu stavi list kupusa (može i kiselog) i priko nje kapu za plivanje. Za snižavanje temperature korisno je da bolesnik šta više prdi, jer je poznato da se na taj način iz tijela izbacuje topli zrak, a s njim, pa logično, pada i fibra. Bolesnika triba držat na suhom i hladnom mistu, da se ne pokvari. Kažu da širenju virusa pogoduje šta je zima blaga i šta nije dovoljno hladno. Najbolje je bolesnika odnit u hladnjaču ili mrtvačnicu, jer će ionako prije ili posli u njoj završit, ako se ne budete pridržavat ovih mjera. Bolesnicima muškog spola je najbolje onu stvar stavit u goldun (prezervativ) kako bi se izoliralo širenje virusa priko njihovog USB sticka. Naročito je važno neprestano u bolesničkoj sobi puštat pismu grupe Čikago if ju liv me nau. Jer kad dođe do onog dijela uuu, viirusi ka raspomamljeni napuštaju bolesnika i prostor i biže glavom bez obzira. Severina i Rozga su još učinkovitije, ali one spadaju u nuklearno naoružanje, odnosno u nuklaernu medicinu. Zato su Severina i Rozga zabranjene Ženevskom konvencijom, jer imaju jebene nuspojave. Za meningitis i upalu mozga, najbolja je Jelena Rozga! Jako je bitno brisat nos papirnatim maramicama a ne plućnim maramicama, jer tako se najlakše dobije upla pluća. Ako se pridržavamo svih ovih mjera, nema šanse dobit upalu pluća, tipičnu ni atipičnu. A bolnice su pune oboljelih od upale pluća, još malo pa će bolesnike počet držat po košarkaškim dvoranama i parkiralištima jer neće imat više di s njima koliko ih je. I da, najvažnije je pripoznat rane znakove gripe i upale pluća. Dobra dijagnoza je po puta do izliječenja. Gripa počinje malaksalošću, bolovima u leđima i u udovima. Evo gotov sam, razbolit ću se i ja, adio! Ćutin bol u udovima, za reć pravo u samo jednom točno određenom udu: boli me kurac oćete li dobit gripu i uplau pluća ili nećete.

 

BlozecuvajHrvatsku @ 13:34 |Komentiraj | Komentari: 9 | Prikaži komentare
srijeda, prosinac 24, 2014

U se vrime godišta teku pripreme za ovogodišnju proslavu tuđeg rođendana, pardon, rođenja Gospodina našeg Maloga Džizusa. Žena kaže da neće ove godine kuvat bakalar, da po bakalaru nedilju dana smrdi cila županija kad se kuva. Tako smo odlučili ove godine da ćemo na meniju imat zebru. Samo nije lako nabavit zebru, zato sam je ja odma naručija u mesnici još oko Velike Gospe. Mesar mi je ostavija jednu polovicu zebre i to me koštalo dotu Svete Ane, ali ko ga jebe, saturanalije su ipak samo jedan put godišnje. Pažljivo sam doma tranšira polovicu zebre, tako da sam prvo odvojija butove. Njih ćemo peć na Božić jer janjetina (to se čita džendžetajna) je goli kurac prema zebretini. Nakon toga sam pažljivo odvaja naoštrenim nožem crne od bilih zebrinih pruga. Prvo morate znat da zebretina, tamo di se nalaze pruge, je posno meso, ustvari gotovo pa da je i riba. Nekon pomnog odvajanja crnih od bilih zebrinih pruga, pristupit ćemo kuvanju tradicionalih jela iz naših krajeva. Od crnih zebrinih pruga spremit ćemo crni rižot, a bile zebrine pruge skuvat ćemo na bjanko. To oće reć na bilo seljače ili seljanko! To sve ćemo pripremat po receptima kako su to kuvale još naše babe i babe naših baba. Znači, ti recepti se usmenom predajom prenose s kolina na babe. A ja vam ih budala još ovde kazujem! Ali nema veze, desperadujte se narodi, zapisa san to ovde na opću desperadost svih troje psihijatrijskih slučajeva koji će ovo pročitat. Usrid timskog rada na spremanju obroka od zebre, baš dok je Žena u kuhinji čistila 25 kila kapule i luka, a ja kurcosvira na kauču, Žena mi je postavila pitanje svih pitanja! Da oćemo li ove godine imat pravo ili umjetno? Jebem ti sve živo i neživo po matičnoj knjizi do šesnaestog kolina, kakvo je to uopće pitanje? To je pitanje toliko neumjesno da me natiralo beštimat na ovaj Sveti dan! Pa normalno da ćemo imat umjetno, pa u ovo doba godine domaće životinje se hrane samo sijenom, ne idu na pašu. To znači da malo žderu, pa onda malo i seru. Pitam ja Ženu da koliko je ona uopće imala iz prirode i društva? Ko će u ovo doba godine nabavit toliko pravog gnojiva? Normalno da ćemo uzet umjetno gnojivo! Još sam je pita da ali po receptu za spremanje zebretine baš se mora imat i gnojiva? Žena mi je došla iz kuhinje s krpom u jednoj i kuvačon u drugoj ruci s koje je kapa nekakav toć (saft) po podu i zabrinuto me pogledala. Odlučila ja po ko zna koji put dokzata da su jedine zaista sretne žene udovice. Ne gubeći niti malo od zabrinutog izraza lica rekla mi je kretenu o kakvom pravom i umjetnom gnojivu ti pizdiš, pa ja te pitam za bor. Eto do kakvog nesporazuma može dovest kad se pitanje ne postavi pravilno. Aaaaa bor!!!!!!!! Pa čuješ, prirodnog bora, za reć pravo, u prirodi baš i nema puno. Kod nas bora zapravo uopće nema, ima ga u Sjevernoj i Južnoj Americi i u Indiji. Njegovi kristali su dosta inertni (ovako ka i ja) i otapaju se na temperaturi višoj od 500 ćelzijusa, pri čemu se ka nuspojava pojavljuje B(s)+3HNO3→ H3BO3+ 3 NO2(g). A tu krasnu formulu, zovu i borna kiselina. Borna kiselina je prilično opasna i nikako ne valja ako dođe u kontakt s očima ili kožom, ne daj Bože da je neko onako iz zajebancije popije! Zato ćemo uzet bor, a svu bornu kiselinu koju se uz njega dobije, prolit ćemo u zahod. I to ću ja prolit i stavit ću očale za plivanje i gumene rukavice, da sve bude po protokolu i po mjerama sigurnosti koje propisuje EU... E u pičku materinu koji si ti kreten, pa ja mislim na bor, crnogorično stablo da ga okitimo za Božić ka sav normalan svit... zavapila je moja Žena i prikinila moje izlaganje o dobivanju kemijskih elemenata. Žena me od milja nazvala tovarom, konjem, idiotom i majmunom i još je rekla da misli na bor, jelku, božićno drvce, christmass tree, krismas tri, četri-sad! Pa moja žena stvarno ne zna postavit pitanje, uvik me zbuni i to na takav način da ja uopće ne znam o čemu ona priča, a pogotovo blage veze nemam s odgovorom na njeno pitanje. Promislija sam dobro o tim crnogorično-ukrasnim pitanjima i odgovorija sam Ženi da me boli kurac kakav ćemo bor imat, da možemo slobodno nemat ove godine nikakav bor. Eto, naprimjer možemo stavit svićice i balune na onu spravu za vježbanje koja stoji u spavaćoj sobi i na kojoj je dva puta klipsala, pa sad po njoj visi roba. Ajde, ne možemo reć da je zakurac kupila i da ničemu ne služi. Ludilo je kad na to obisim donji dio tute (trenirke) i onda upalim opciju da miri puls dojk se po toj spravi klipše. Žena me je prestala gledat zabrinuto i na lice je navukla neku krvoločnu grimasu i sigurno bi me za glavu skratila, da me nije spasila zebra! Zebra je čovikov najbolji prijatelj. I kako drži jako do prijateljstva, kad je primjetila da se moj život bliži neslavnom kraju, zebra je počela dimit sa špahera. I moja dobra Žena je, umisto da me prikolje, okrenila se i užurbano pošla u kuhinju da zebra ne izgori. Da je zebra izgorila i da smo je morali bacit, ko bi novu nabavija? Nadan Vidošević je u zatvoru, a više niko drugi zebre ni ne lovi. Tako nas je zebra, na opću desperadost, poštedila crnog rižota na brački način. To je da se skuvaju riži, najobičnije u vodi i da se ugasi svitlo. Samo još jedno upozorenje za blagdane onima koji prakticiraju žive jaslice: živa je jako opasna i ne pravite jaslice od nje. Nije zdravo naše mališane čuvat u objektima sagrađenim od žive. Prijatno i desperadujte se narodi.

BlozecuvajHrvatsku @ 21:02 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
utorak, rujan 9, 2014

Nekako je ispalo u devetoj godini školovanja mog ljubljenog sina da je na mene doša red da mu iden kupit knjige za školu. Nisam ima sriće ili sam u prošlih osam godina potrošija sve izgovore i razloge zašto je bolje da mu knjige ide kupit Žena. Nije pomoglo niti kad san joj reka da moram ostat na poslu do jedanaest ipo navečer, da nakon toga iman dogovorenu kemoterapiju, pa dijalizu, pa da onda idem na biatlon i na posljetku iman svjetsko prvenstvo u bridžu. Ništa nije pomoglo i poslalo me u knjižaru sa spiskom knjiga koje će sin vjerojatno malo kad uopće i otvorit. Moja mudra Žena dobro zna s kim ima posla pa mi je posebno napomenila da ne idem kupovat knjige u biblioteku, da se tamo samo posuđuju knjige, pa se posli vrate. Dođem do prve knjižare i pokušam otvorit ulazna vrata, ali ne mogu. Unutra ima toliko ljudi da se od njih uopće ne mogu otvorit vrata od knjižare koja se otvaraju prema unutra. Puno je vode isteklo iz vodokotlića od kad san ja iša u školu i kad san zadnji put bija kupovat te pizdarije, pa se pokušavan sitit di još ima knjižara. Dođen do nje a isprid vrata je jedno 200-300 ljudi, uredno poredanih u koloni po dvoje. Neka idu u pizdu materinu, oni i knjige, iden provat nać još neku knjižaru. Iden gradon i poviše vrata od butige piše papirnica i uđem unutra, dobro je čeka samo par ljudi. Kupuju neke bilježnice, oštrila, tempere i pizdarije, kontam ja bit će su već kupili knjige i sad im se oće još samo par tih pizdarija. Dođem ja na red i pitam da imaju li knjige za prvi srednje. Prodavačica u mene gleda ka da sam kreten (a ka da nisam) pa mi kaže goospodine mi smo papirnica. Kažem ja da znam da nisu mesnica, pa knjige su od papira, nisu od čelika, jer da jesu, iša bi ih kupit u željezaru (da kojim slučejem nije prije par godina propala i otišla u pičku materinu). Ništa, pokuša sam još u velikoga Konzuma tamo ima svakih pizdarija, ali nema knjiga za prvi srednje. Zato sam sinu kupija veliku teku na kocke kojoj je na koricama Messi. Doša sam doma i normalno, Žena i sin su mi totalno ispalili na mozak šta nisam donija knjige i rekli su mi da se sutra ne vraćam bez knjiga doma. Kako mi nije padalo napamet di bi iša ako se ne mogu vratit doma, odlučija san sutra zaozbiljno kupit te jebene knjige, pa šta koštalo-koštalo! Zato valja složit pametnu taktiku, pa sam navija sat u 4 ujutro, da buden prvi na red i da kupim jebem knjige dok još nije gužva. Diga sam se u 4, obrija, obuka za na posal i krenija sam po mrklome mraku u lov na knjige. Isprid zgrade san vidija jednog susida koji je malo duže zabančija i tetura je pripito prema doma. Pita me on da di ću u ovu uru, a ja mu odgovaran da iden dignit mriže, da san se da u ribarstvo. Ko bi čoviku od srama reka koji smo mi doma ljubitelji pisane riječi i nauke općenito? Jebem ti mater skoro me dok san prelazia ulicu zalija oni kurčevi kamion šta pere cestu kad pretpostavlja da niko ne ide po njoj. E pa iden ja, iden kupit jebene knjige! Slavodobitno dolazin do knjižare s uvjerenjem da ću bit prvi, pričekat par sati i kad se otvori kupit šta triba i šlus. Ali malo kurac, isprid knjižare već stoji pedesetak krmeljavih roditelja koji su došli na istu ideju ka i ja. Nije bilo druge i sta san na kraj reda čekat da se otvori knjižara. I papirnica isto, poviše vrata piše knjižara i papirnica. Otvara se u 9 i zva san na posal i reka da mi danas pišu dan godišnjeg odmora jer iman neodgodive privatne obaveze. A ka da neman? U međuvremenu izad mene se skupilo još par iljada jadnika koji namjeravaju kupit knjige svojim kretenčićima. Otvorili su knjižaru i isprid knjižare su iznili jednu klupu i stolicu i tu je sila jedna stara sova šta radi u knjižari. I papirnici isto. Ona uzima molbe i životopise kupaca, koje će razmatrat povjerenstvo, stručni žiri i javni billježnik koji zasjedaju u podne i da će oni odlučit koje će kupce pustit u knjižaru. Doša san kod stare klimakterače (koji kurac ovu vrčinu ne pošalju u penziju?) i pita me za ime i prezime. Napomenila je da ne tribam između imena i prezimena reć i. Pita me ime oca, a ja na to odgovaram pitanjem čijeg? Gospodine budite ozbiljni, vaš način se neće svidit žiriju. Bija san ozbiljan da sam im djevojačko prezime matere, adresu, OIB, jesam li vlasnik nekretnine i motornog vozila, stručnu spremu i u lipu sam im reka kolika mi je plaća, plus da nisam kažnjavan i da sam gonjen jedino u tri pizde materine, ali to ih nije zanimalo. Onda me stara sovuljaga pitala da zašto želim pristupit u službene prostorije knjižare? Došlo mi je da joj rećem da vam svima unutra jebem mater, da se popnem na pult, popišam se po vama i žiriju i onda da zapalim sve jebene knjige. Nakon ovoga ne zamjeram nacistima šta su palili knjige, to je sigurno bilo na početku školske godine. Ali ugriza san se za jezik i odgovorija san joj kao žarko želim uć u knjižaru da mome nejakom i maloljetnom sinu, željnom znanja i nauke kupim prijeko potrebne knjige prijeko potrebne za nastavak njegovog školovanja. Na to je mudro zaklimala glavom i to zabilježila u formular. Da sam joj još krvnu grupu i rekla mi je da imam sriće, jer da sam slučajno grupa B negativna, oni mogu uć u knjižaru tek u petak, a da moja krvna grupa je na redu možda već danas ili najkasnije sutra. Da sam kraći životopis i nakon još par stotina pitanja i sat ipo to je bilo gotovo. Kad su od svih ljudi pokupili podatke stara kravetina je na megafon rekla da za sve one koje ne izabere povjerenstvo će se oraganizairat nagradno izvlačenje i da će deset najsritnijih među njima već oko Božića bit pušteni u knjižaru. Dok sam čeka sa žaljenjem sam konstatira da toliko dugo čekam, da mi je opet narasla brada ka u Sultana Sulejmana. Jebate pas te dlačurine mi rastu svugdi osim di jedino triba. U podne su počeli na megafon izvikivat imena onih koji su izabrani i da kako koga opet prozovu da može uć unutra. Kako koji kupac izađe s knjigama u kesu ima izraz lica ka da je dobija euro đek pot i pogleda te pogledom samo ti čekaj pizdo, moje su knjige tu! Konačno sam doša na red i počeja san čitat koje mi knjige tribaju: ponosno vičem engleski za prvi srednje! Gleda me jedna još starija prodavačica od one stare sove koja je uzimala podatke i pita me da ko je izdavač? Pitam ja nju da ko je izdavač čega ? Da izdavač knjige, jebe se meni ko je izdavač ili domaći izdajnik, nakon ovoliko čekanja dajte mi knjigu od bilo kojeg izdavača. Ili još bolje, dajte mi sve knjige od svih izdavača! Tako se ne mogu zajebat. Odlučija sam kupit čak i knjigu iz njemačkog jer knjige iz talijanskog kojeg mi sin uči, jebiga nema. Dajte mi još i knjigu žalbe, ilustriranu bibliju, vlak u snijegu i ježevu kućicu. I tehničku enciklopediju, liječenje čajevima, memento noorveškog jezika s gramatikom i negrađivanu knjigu od Nives Celzijus. I dajte mi još desetak bilo kojih knjiga po vašem izboru. Nakon puno dugih pregovora i lakši za par iljada novčanih jedinica domaće valute vratiija sam se doma. Kad sam konačno doša doma, svatija sam da sam toliko dugo čeka za kupit knjige, da mi je sin u međuvremenu krenija u drugi razred i da sutra mi valja ponovit cilu radnju s kupovanjem knjiga.



BlozecuvajHrvatsku @ 16:14 |Komentiraj | Komentari: 6 | Prikaži komentare
utorak, kolovoz 26, 2014

Ajs bakit čelenđ je kad dođe neki selebriti zalije se kantom ladne vode po glavi, po mogućnosti u robi i dok ga snimaju, pa onda reće izazivam nekog drugoga selebritija da i on to napravi. Dođe drugi selebriti napravi isto, pa izazove trećega i tako se oni bore protiv neke jako zajebane bolesti. Ne znam jedino kako će ljudi od te teške bolesti ozdravit od njihovog prolivanja ladnom vodom, ali znam da će se oni priladit. A prilada je najrasprostranjenija i neizlječiva bolest i ja smatram da se protiv nje triba borit. A borit ćemo se protiv prilade Šit bakit čelenđom, ilitiga i po naški: Izazovom kante govana. Svaki selebriti borac protiv prehlade triba uzest kantu govana, s njom se prolit po glavi dok se snima i izazvat nekog drugog selebritija. Ali aloooooo, nemoj sad da mi bude ovde zloupotreba, da mi se zalivate govnima po glavi i izazivate predsjednike stranaka (svakih stranaka, onih koji su sad na vlasti, a i onih koji će posli njih doć na vlast i bili su prije), predsjednika države, papu i tako to. Znam ja da bi bila relativno mala cijena zalit sebe kantom govana, da bi doživili da neki od naprid navedenih velikodostojnika bude zaliven govnima. Ali nećemo ovde govorit o tim niskim strastima, politikanski se nabacivat govnima u dnevnopolitičke svrhe, nego ćemo se lipo ljudski i sportski zalivat govnima u humanitarne svrhe. Ova akcija KGČ (puno ime: kanta govana čelenđ) je bar sto i pedeset puta bolja i zdravija od Ajs bakit čelenđa. Prvo pošto se mi ne prolijemo ladnom vodom, nego govnima, niko od naših sudionika ne može se priladit. Druga stvar je, dok u Africi nema vode, mi se ne razbacujemo pitkom vodom iz zajebancije, nego umisto toga koristimo govna ka sirovinu koje svugdi na svitu ima u izobilju. Treća prednost je da naše sudionike neće uvatit kolap, a svakog trećeg iz Ajs bakit čelenđa će kolpat. Svi ste čuli da po velikim vrućinama ne valja ić u ladno more, a niti vodu. E, isto tako, ne valja ladnu vodu niti prolivat po sebi u srid lita. Ima mrtvih i kolpanih na lopate od Ajs bakit čelinđa, samo taj dio iskidaju sa snimke pa šalju za javnost na jubito samo ovo prije nego je kolpalo kojega selebritija. Onda govna su ekološki razgradiva i ono govana šta završi po podu neće neškodit okolišu, već će ga dapače (yes little duck na enegleski) još i pognjojit. Kad smo već kod gnjojenja ako su govna dobra za biljke, dobra su i za nas, jer govna su naposlijetku ipak samo ono šta smo pojili. S te strane ljudi kojima žene slabije kuvaju neće baš nužno niti uočit razliku između onoga šta jedu i govana. Osim toga, u našoj akciji KGČ, rečeni Kanta govana čelenđ, može učestvovat čak i Grdović, za kojega se priča da se boji vode ka vrag tamjana. Iako ja tačno ne znan protiv koje bolesti se Ajs baket čelenđ bori, Kanta govana čelenđ se bori protiv najobičnije prehlade. A prilada je bolest koju je svako od nas više puta u životu dobija, dakle naša humanitarna akcija je usmjerena većemu broju oboljelih ljudi nego je ovo zalivanje ladnon vodom. Jedino vas molim ako budete izazivat domaće estradne umjetnike, da jedna stvar unaprid bude jasna: dozvoljeno je zalivanje samo s običnim, prirodnim govnima. To znači da nije dozvoljeno da se naši vrli estradnjaci zalivaju sa svojim vlastitim nosačima slike i zvuke. Nuklearni otpad nije dopušten, jer ovo je humanitarna akcija usmjerena ukazivanju na problem prehlade i pridonošenju izlječenju od te bolesti od koje boluje dvadeset posto čovječanstva u ovom trenutku. Moga bi ja do sutra pizdit i nabrajat koje su sve prednosti Kanta govana čelenđa nad Ajs bakit čelenđom, ali kako ovaj blog čita samo pametan i školovan svit, vi ste to već do sada i sami svatili. A ka da ste pizde poć se zalivat ladnon vodon u robu, pa se još snimit i da to gleda cili svit na jutjubu, jubitou i fejsbuku. Zato, ustanimo svi u borbu protiv prilade, dignimo naš glas, dignimo i sić (kantu) punu govana poviše glave i zalijmo se govnima, da tako ukažemo na tu pošast prehlade koja jebe cili ljudski rod od početka čovječanstva na ovamo. E, i da moram vam reć da je mene na Kanta govana čelenđ izazva Ante Tomić. I ja, evo u ovome trenutku, izazvan od strane Ante Tomića na kojega je po prvi put (doduše protiv njegove volje, ali ko puno gleda u sitnice, malo vridi) prolilo kantu govana, ponosno izlivam po sebi do vrha pun sić od dvajstipet litara govana. I tako zalivan govnima od glave do pete, a za reć pravo izasra sam oko sebe bar još deset kvadrata, ka slijedećeg sudionika Kante govana čelenđa izazivam Iz(m)eta Fazlinovića



BlozecuvajHrvatsku @ 16:41 |Komentiraj | Komentari: 3 | Prikaži komentare
nedjelja, srpanj 20, 2014

Fala Velikome Manituu da je završija godišnji Ultra festival elektronske muzike koji se tradicionalno, evo već drugu godinu za redon, održava meni kraj zgrade. Organizatori broje lovu, turistička zajednica i grad zbrajaju pozitivne učinke, a mi koji živimo okolo stadiona brojimo štetu, mrtve, ranjenje, tone škovaca, hektolitre pišote i naramke govana. Žali se ovi jedan u novine šta ima privatnu žutu kuću u kvartu, da su mu ultraši napišali dvor toliko da je parila poplava u Slavoniji, a da su mu se nasrali u visinu do prozora na prvom katu od kuće. Ali nema veze, ima pozitvnih učinaka od tog dolaska pun kurac turista nama u kvart. Samo ne znan kome ima koristi i di živi taj koji ima koristi od ultre, ali sigurno ne živi ovde u našemu kvartu. Ajmo o brojkama, da je zabilježeno 150 000 posjetitelja na stadionu, a da je pri tome ostvareno 15 000 noćenja u gradu i okolici. To znači da je 135 000 ultraša spavalo i valjalo se po parkovima, portunima i ko zna di. Da ih je bilo svih 150 000 okrenit naopako, svi skupa nisu imali ni 1000 euri! I ko od njih ima financijske koristi kad svaki deseti ima za spavanje? A to šta potrošu na spavanje po apartmanima i hotelima (koji su, ne biste virovali, privatni) sigurno neće potrošit negdi drugo, pa onda od njih isto nema nikakve koristi. Znači korist može imat organizator koji prodaje karte po 1000 kuna i ta cijena karte je upravo razlog da neće bit ne znam kakve potrošnje i gospodarskog procvata od drogirane omladine iz ciloga svita koja obilježava teritorij zapišavanjem i sranjem. Ni po muke da oni obilježavaju svoj teritorij, ali problem je šta obilježavaju moj teritorij. Jebe se meni koliko će parizera Konzum prodat tri dana, koliko će para dignit ovi šta prodaju čevape oko stadiona i koliko tona raznorazne droge će uvalit lokalni dileri. Navodno je droge nestalo u županiju, pa da je čak kurila i modra galica koja je navodno super kad se uzima intravenozno ili kad se popije otopljena u vodi ka cedevita. Boli me kurac za sve pozitivne odjeke, kad meni tri dana sav dan i svu noć odjekuje tmm dmm tmm tmmm, tmm dmm tmm tmmm, tuči tuči tuči i kad mi se tresu štokovi od prozora od buke i vibracija. Jebate, kako ovi razlikuju jednu pismu od druge i jednog di džeja od drugog, meni sve pari isto. Valjda im droga pomaže da to dožive ko zna kako. A i ti di džejevi oglasu se svako po ure, to izgleda otprilike ka kad hodža zajodla sa minareta i odgovor je frenetični urlik razdragane publike. Nabijem ih sve skupa na muški spolni organ! A koja je to lipa buka i frekvencija, e to triba doživit. Prvo je počelo skakat suđe i kristal po ormarima i boce žestokog pića za goste su tukle jedna u drugu, ka da je potres. Onda su se otvorila vrata na visećem elementu u kužinu, i mojoj Ženi san bija kriv ja šta nisam prominija magnete i britvele, a ne bjelosvjetska bagra sa svojon bukon i vibracijama. Koje su to lipe vibracije, evo mi se klimaju zubi, ispala mi je jedinica gori desno, a već mi se klima i šestica doli livo. Nekako me malo spasilo i Ženu uvjerilo u moju nevinost kad su od te paklene halabuke počeli tipli izlazit iz zida i kad je sifon od lavandina izletija iz zida ka čep iz šampanjca. Ali ko jebe poplavu, ja sam spreman potrošit 100 eura na vodoinstalatera i zajebavat se sa poplavom po kući, da se malo popravi od ultraša državni proračun i da mi To-Do-Rich zabilježi porast prometa od 12,75%. Kupija je Merkator, jebiga, istrošija se i potriba je da se čovik bokun refa. Pucaju zidovi, otpada inkarat (žbuka) sa plafona, sidimo u dnevni boravak i na glavu držimo kacige za na gradilište da još i ne poginemo. Jer ako poginemo, od ove gužve po kvartu neće imat kako doć po nas crni karavan od pogrebnog poduzeća, a sigurno će digod usput skupit i desetak predoziranih. Pa ćemo se još raspadat i naša trupla smrdit tu po kući. Znan reć ćete da zašto neman poduzetničkog duha? Zašto ne iznajmin stan po 1000 eura na noć? Zašto ih ne pustim petoricu u parkirani auto za po 100 eura? Zašto ne zaglavim lift između 2 kata i ne iznajmim ga 25-orici simpatičnih kinezi i meksikanaca? Zašto oko zgrade ne iznajmljujem kartone da ležu na njih za samo 30 era na noć? Zašto ne naplaćujem pišanje u moj wc doma 10 eura, a sranje 30 eura, plus da im naplatim još svaki listić toaletnog papira eur dva? Zašto ne popravim turističku ponudu tako da otvorim halal wc za muslimane, tako da kraj školjke od zahoda stavin bocu od mineralne i napunin je vodon? Moga san izdrogiranoj omladini uvaljivat ka izvorni domaći ekstazi natren, aspirine i neke druge ljekove kojima je proša rok trajanja. Bi ja sve to i još puno više i gore, ali ne da mi Žena. Drugi dan Ultre išla je u dućan i na skalama u portunu je bila kesa škovaca i kraj nje solidno popunjen i upotreblljen goldun (prezervativ). Sad jesu li se jebavali nama po skalama ili su to donili iz daleke i prijateljske Australije pa su nan samo tu ostavili, to ne znam. I nemojte nikad zaboravit da san ja protivnik turizma, najveći i najžešći. Riječ turizam dolazi od korijena tur, a tur na turskome znači guzica. Dakle turizam je najobičnije guzičarenje. A oni koji imaju korist od guzičarenja i ultra festivala neka ga drugu godinu organiziraju sebi kraj kuće! Organizatorima poručujem da je 150 000 gosta tri dana dosta. I previše! Mogu im dat par korisnih savjeta, recimo da se protiv buke bore tako da na slušalice upale tišinu i pojačaju je na najglasnije. Pa neka za promjenu onda oni idu u doktora stavit umjetnu pužnicu gazeći u šlapama kroz tone škovaca i tjelesnih izlučevina, a ja ću zbrajat pozitivne utiske i govorit ću kako je baš lipo da se mladost iz ciloga svita druži.

publika je desno, a koristisu livo na slici

BlozecuvajHrvatsku @ 14:22 |Komentiraj | Komentari: 9 | Prikaži komentare
petak, srpanj 4, 2014

Prvih osan godina smo nekako priživili i sin se upisuje u srednju školu. Nije mali toliko loš u školu, debela četvorka, ali su drugi učenici puno dobri, pizda in materina. Doša je dan za e-upise u srednju školu. Šta su to e-upisi? Upisi priko kompjutera, a to e-upisi je kratica od e u pičku materinu i upisi. Normalno ti e-upisi pogađaju moju Ženu više nego sina, jebe se njemu, a ona je luda zadnjih par miseci i kako se približavaju upisi iz minuta u minut je sve luđa. Doša je i prvi dan od upisa, uzela je slobodan dan i u cik zore se nakeljila na kompjuter. Ko zna, valjda ko se prvi prijavi u taj neki program, možda onda ima više bodova? A može bit da prvih deset ili prvih pedeset koji se prijave, mogu se upisat di ih je volja, bez obzira na ocjene i bodove? A može bit i da nestane školi, da ne bude više mista, ako se drugi prije prijave, ko će ga znat? Svakako nekoliko sati prije početka e-upisa, moja Žena je u punoj ratnoj spremi i borbenoj gotovosti bila za kompjuterom. Ti su upisi priko kompjutera tolika zajebancija da triba 6 fakulteta završit za to razumit i ne može čovik pustit dite da tu samo prtlja. A onaj šta se upisuje spava, boli ga kurac. Otiša sam radit, a ona je ostala zbrajat punte za upise i gol razliku, za svaki slučaj, ako bi neko ima isto bodova ka i naš sin. Zove me Žena na mobitel da triba izabrat najviše 6 školi, a ja san joj pridložija da ih izabere najmanje 27 jer da se nikad ne zna. Rekla mi je da se ne zajebajen ,da nema više od 10-15 škola i da ih može najviše 6 izabrat. Još je rekla da škole valja poslagat željama i po prioritetima kako mislimo da ima najviše šanse za upast. Normalno, naše želje nemaju apsolutno kurca tebe nikakve veze s našin mogućnostima i puntima šta ih mali ima. Ima bit da će Harvard i Oksford otpast, jer da ih ima puno s priko šest nula prosjekom. Jebiga, mi jedva imamo četri cijelih nešto sitno. Zato san reka Ženi da prvo stavi četvrtu školu,, na drugo misto petu, pa onda prvu... Poklopila mi je slušalicu. Neko vrime san stvara višak vrijednosti na poslu u miru i onda me opet zove na mobitel i sad je očajna, jer da se nikako ne uspijeva prijavit, da joj ne prima šifru. A naoružana je sa skriptom od 250 strana šta su nam je dali u školu kako se upisuje, plus je još printala par iljada strana uputa sa te starnice za upise, pa opet ništa. Ne prima, pa ne prima šifru. Pridložija san joj da ide to radit na moj laptop, jer da ja iman vindovse 8. Kasnije se ispostavilo da je taj moj prijedlog bija velika greška i normalno, pogrešno je svaćen ka moja zajebancija u ovim povijesnim trenucima kad upisujemo maloga u jebenu srednju školu. Naime, taman malo prije nego san se ja triba vratit s posla, sve vijesti i portali su obajvili da je stranica od e upisa prnila, pošla je u kurac i da se niko nije uspija prijavit. Ja sam normalno poša u tri pičke materine, skupa s mojim laptopom, vindosima 8, prijedlozima i zajebancijom. Odgovorni su se pravdali da su stranicu za upise napali hakeri, indijanci, pirati, crveni mundiri i muđahedini odjedanput, pa da su je sjebali. A priča se da je stranica jednostavno riknila kad su se moja žena i još par desetak iljada roditelja sličnih njoj odjedanput pokušali prijavit. Ali ajde, sad radi stranica, žena je ljuta na mene, jer za u Prvu proletersku gimnaziju i Drugu dalmatinsku udarnu jezičnu gimnaziju imamo tako malo punata, da je stranica za upise pukla od smija kad smo prijavili maloga. Ove godine je dosta prijava za fotolimare i nuklearne paraglajdere i naš sin je i tamo solidan 340-ti, a primaju ih 8. Ima i privatna škola sa pravom javnosti za elektromehaničarske kuvare i da imaju 6 stranih jezika i još 15 izbornih stranih jezika, za samo deset iljada eura godišnje. Da može i na rate. Za vrime rata, moj im kurac bija tata. Reka sam ženi da odjebe, da nas mali može sa svojom školom zajebavat i mukte, da ne tribamo još i plaćat da nas zajebaje i da ne uči. Odlično je, mali ima dosta bodova za obrtničko-trapersku školu, smjer lake šetnje, ali jebiga, ne možemo ni tamo, jer se traži mađarski jezik ka preduvjet. I tu smo popušili, ali tapetarsko pantomimičarsko mikrobiološka je ka stvorena za nas. Da imaju smjer za istarživanje komercijalnog meningitisa. Meni ngtis, tebi ngitis, to je budućnost, ta se struka iz pičke zapošljava u Evropskoj uniji. Dobro je, jedanaesti je u soboslikarsko-astronautskoj školi, smjer moderna umjetnost i daltonizam, ali jebiga, primaju ih samo troje. Onda ništa, ali ko će nać 6 škola u kurac, kad ne možemo nać niti jednu u koju upada, kad su svi ovi drugi puni bodova, jeba im pas mater! Više nam je dopizdilo a i sve su škole popunjene, pa ćemo izabrat ovo šta nam fali do šest škola na eci-peci-pec. A mali bi u nautičko,srcedrapateljno parafiskalnu školu jer da mu tamo se upisuju dva prijatelja. E nećeš tamo jer svaki narkoman i kriminalac koji iti malo drži do sebe je iša u tu školu! Evo, može upast u birotehničko katalizatorsko slastičarsku, smjer izbjegavanje astronomije. Dobre su mu šanse za frizersko geometrijsko makroekonomsko geopolitičku školu, smjer podmornički kolesterol. Odličan je 137-mi od 24 šta ih prima u mezopotamsko milimetarskoj georudarsko hidrogliserskoj školi, eksperimentalni program praćenja nastave na finskom jeziku i još da su sve knjige tamo napisane uglastom glagoljicom. E sad smo vidili da dica s jednim roditeljom dobiivaju 2 dodatna punta, pa je moja Žena odlučila da se ja ubijem, da uvatimo bar ta 2 usrana punta. Da i ja jedan put napravim nešto za školovanje moga sina. Šta je mali na kraju upisa i je li primljen ne znam, jer sam se bacija kroz ponistru sa sedmog kata. Dok sam iša prema zaslijepljujućoj svijetlosti na kraju tunela i dok mi se vrtija film života, čuja sam kako govore da mi se glava raspukla ka gnjila dinja na trotuaru. Pita sam se može li se i na to uvatit koji dodatni punat na e upisima?

BlozecuvajHrvatsku @ 13:51 |Komentiraj | Komentari: 9 | Prikaži komentare
Brojač posjeta
42323